Autor: Ma­ti­ja Beć­ko­vić

Ivo An­drić ka­že da je u svo­je vri­je­me na tur­skom dvo­ru po­sto­ja­lo na­ro­či­to zva­nje: evet-efen­di­ja. Nje­go­va du­žnost bi­la je da kli­ma gla­vom na sve što sul­tan ka­že… An­drić, naža­lost, ni­je za­pi­sao ni­šta vi­še o ovom za­ni­ma­nju. Ni kod dru­gih ni­smo na­šli ni­šta o evet-efen­di­ji. O sve­mu osta­lom mo­že­mo sa­mo na­ga­đa­ti. Re­ci­mo: ka­ko je iz­gle­dao opis rad­nog mje­sta evet-efen­di­je? Ko­li­ko je bi­lo iz­vr­ši­la­ca? Ko­je su uslo­ve mo­ra­li da is­pu­ne?
Iz štu­rog po­da­tka da je du­žnost evet-efen­di­je bi­la is­klju­či­vo da kli­ma gla­vom na sve što sul­tan ka­že, mo­gao bi se ste­ći uti­sak da je to bio jed­no­sta­van po­sao, da ga je mo­gao oba­vlja­ti sva­ko. To mo­že po­mi­sli­ti sa­mo la­ik i onaj ko se ne udu­blju­je u va­žnost i de­li­kat­nost ova­kvog po­sla. Sul­tan ne bi u svo­joj bli­zi­ni tr­pio pro­sta­ka ko­ji bi me­ha­nič­ki kla­ta­rio gla­vom go­re-do­le kao da otre­sa zob­ni­cu. Kli­ma­nje gla­vom je mo­ra­lo bi­ti stro­go, od­go­vor­no i ubje­dlji­vo. Mo­gao je kli­ma­ti sa­mo onaj s uro­đe­nim smi­slom za kli­ma­nje, onaj ko­ji je u sva­ko klim­nu­će vje­ro­vao ci­je­lim svo­jim bi­ćem. Kao što zna­mo, ima kli­ma­nja i – kli­ma­nja!
Mo­že­mo sa­mo pret­po­sta­vi­ti ka­kva su sve kli­ma­nja bi­la po­treb­na da bi sul­tan bio za­do­vo­ljan. Bi­lo je tu raz­li­či­tih kli­mo­gla­va, po­di­za­nja obr­va (jed­ne ili obje), mr­da­nja uši­ma, na­bi­ra­nja če­la, pu­će­nja i iz­vi­ja­nja usa­na, ši­re­nja i sku­plja­nja zje­ni­ca, spu­šta­nja i po­di­za­nja oč­nih ka­pa­ka, na­klo­na pod ra­znim uglo­vi­ma – od je­dva pri­mjet­nih do naj­du­bljih – već pre­ma to­me šta je sul­tan re­kao i ka­kva mu je po­dr­ška naj­vi­še od­go­va­ra­la. Mo­ra­la je to bi­ti ne sa­mo či­ta­va jed­na fi­lo­zo­fi­ja ne­go i pre­fi­nje­na umjet­nost. Ne mo­že­mo ni na­slu­ti­ti ko­li­ko ima va­ri­jan­ti kli­mo­gla­va. Vje­ro­vat­no da je ne­mo­gu­će pre­pi­sa­ti sve fi­ne­se ko­je se mo­gu po­sti­ći sa­mo kli­ma­njem gla­ve bez dru­gih re­kvi­zi­ta. Ali ako je evet-efen­di­ja imao ka­pu, bra­du, štap, br­ko­ve, pe­ri­ku, sto­li­cu, uni­for­mu – ni­je la­ko ni za­mi­sli­ti ko­li­ko je bi­lo slo­že­no i va­žno ovo za­ni­ma­nje…
Na­še je mi­šlje­nje da je evet-efen­di­ja mo­rao bi­ti sa­mo je­dan i da sul­tan ni­je ovo za­ni­ma­nje pro­ši­ri­vao na ši­ro­ke na­rod­ne ma­se. Za tu od­go­vor­nu funk­ci­ju bio je do­vo­ljan sa­mo je­dan iz­vr­ši­lac, pod uslo­vom da je iza­bran naj­bo­lji, naj­hra­bri­ji, naj­u­gled­ni­ji, naj­o­bra­zo­va­ni­ji. Sul­tan je mo­rao vo­di­ti ra­ču­na da ovu du­žnost po­vje­ri ono­me ko­me je naj­vi­še vje­ro­vao ne sa­mo on ne­go i cio na­rod. To je sva­ka­ko bio ne­ko od naj­bo­lje ku­će, naj­ple­me­ni­ti­je lo­ze, bes­pre­kor­ne pro­šlo­sti, naj­ve­ćih za­slu­ga, ne­u­stra­šiv i ne­pod­mi­tljiv. Ako se naj­bo­lji pri­hva­ti ulo­ge evet-efen­di­je, do­vo­ljan je je­dan za ci­je­lo car­stvo. Po­lo­žaj evet-efen­di­je mo­rao je bi­ti naj­u­gled­ni­ji i ni­je ga mo­gao za­u­ze­ti ko bi­lo. Sul­tan je znao ko­me da ga po­vje­ri.
Na­rav­no, ovo su sa­mo pret­po­stav­ke u ne­do­stat­ku pra­vih po­da­ta­ka o ovom neo­bič­nom zva­nju či­je je po­sto­ja­nje sa­mo za­bi­lje­žio Ivo An­drić.
wwwi­skra.co


Sul­tan ne bi u svo­joj bli­zi­ni tr­pio pro­sta­ka ko­ji bi me­ha­nič­ki kla­ta­rio gla­vom go­re-do­le kao da otre­sa zob­ni­cu. Kli­ma­nje gla­vom je mo­ra­lo bi­ti stro­go, od­go­vor­no i ubje­dlji­vo

Mo­gao je kli­ma­ti sa­mo onaj s uro­đe­nim smi­slom za kli­ma­nje, onaj ko­ji je u sva­ko klim­nu­će vje­ro­vao ci­je­lim svo­jim bi­ćem